Kako izabrati dobar dom za stare

Odluka o smeštaju roditelja, supružnika ili drugog bliskog člana porodice u dom za stare retko dolazi u mirnom trenutku.

Mnogo češće porodica je već iscrpljena. Neko je pao. Zaboravlja terapiju. Više nije bezbedno da ostaje sam. Noću ustaje i luta po stanu. Posle boravka u bolnici ne može da se vrati na prethodni nivo samostalnosti. Jedan član porodice pokušava da preuzme svu brigu, dok ostali pomažu koliko mogu. Telefoni zvone, traže se preporuke, obilaze se sajtovi domova i čitaju iskustva nepoznatih ljudi.

U takvoj situaciji nije lako donositi racionalne odluke.

Fotografije lepo uređenih soba mogu ostaviti odličan prvi utisak, ali one ne govore kako izgleda nega u tri sata ujutru. Licenca je neophodna, ali sama po sebi ne govori kakav odnos osoblje ima prema korisnicima. Visoka cena ne garantuje automatski kvalitet, kao što ni skromniji enterijer ne znači nužno lošu negu.

Zato izbor doma za stare treba posmatrati kao procenu celokupnog sistema nege: ljudi koji rade u domu, medicinska podrška, organizacija, bezbednost, higijena, ishrana, komunikacija sa porodicom, svakodnevni život korisnika i sposobnost doma da odgovori na potrebe konkretne osobe.

U nastavku je detaljan vodič kroz najvažnije stvari koje treba proveriti pre donošenja odluke.

Počnite od potreba osobe, a ne od spiska domova

Jedna od najčešćih grešaka jeste da porodica prvo krene da traži „najbolji dom“, a tek kasnije razmišlja o tome kakva je nega zapravo potrebna njihovom članu porodice.

Ne postoji jedan dom koji je najbolji za sve.

Potrebno je prvo realno sagledati stanje osobe:

• Da li je potpuno pokretna, otežano pokretna ili nepokretna?
• Može li samostalno da ustane iz kreveta?
• Da li može sama da se obuče, jede i održava ličnu higijenu?
• Da li koristi pelene?
• Da li ima poteškoće sa gutanjem?
• Da li redovno uzima više lekova?
• Da li je orijentisana u vremenu i prostoru?
• Da li postoji demencija, dezorijentacija ili sklonost lutanju?
• Da li je ranije padala?
• Da li je potrebno praćenje šećera, pritiska ili drugih parametara?
• Da li joj je potrebna fizikalna terapija ili pomoć pri kretanju?
• Da li noću ustaje i zahteva pomoć?
• Da li je nedavno bila hospitalizovana?

Osoba koja je fizički pokretna, ali ima uznapredovalu demenciju, može zahtevati više nadzora od osobe koja se otežano kreće, ali je potpuno kognitivno očuvana.

Zbog toga prvi razgovor sa domom ne bi trebalo da počne pitanjem:

„Koliko košta smeštaj?“

Mnogo korisnije pitanje je:

„Da li možete da obezbedite nivo nege koji je potreban ovoj konkretnoj osobi?“

Proverite da li dom radi legalno i ima odgovarajuću dozvolu

Licenca je osnovni preduslov.

Pre nego što uđete u detalje o sobama, hrani ili cenama, proverite da li ustanova radi u skladu sa propisima i poseduje potrebne dozvole za pružanje usluge smeštaja odraslih i starijih lica.

Nemojte se oslanjati samo na tvrdnju na sajtu ili na rečenicu „imamo sve papire“.

Tražite jasan odgovor.

Legalno poslovanje znači da ustanova mora da ispuni određene uslove koji se odnose na prostor, organizaciju rada, stručni kadar, bezbednost i pružanje usluge.

Međutim, važno je razumeti i drugu stranu:

licenca je minimum, a ne garancija savršene nege.

Zato je proveru dokumentacije potrebno kombinovati sa pažljivim obilaskom doma i razgovorom sa osobljem.

Obratite pažnju na ljude, ne samo na zgradu

Nova zgrada, moderan nameštaj i lepo uređeno dvorište svakako su prednost.

Ali kvalitet doma se mnogo više vidi u ljudima koji u njemu rade.

Tokom obilaska obratite pažnju kako se zaposleni obraćaju korisnicima.

Da li ih oslovljavaju imenom?

Da li razgovaraju mirno?

Da li odgovaraju na pitanja starijih osoba ili ih ignorišu?

Da li deluju nervozno i preopterećeno?

Kako reaguju kada korisnik nekoliko puta ponovi isto pitanje?

Da li postoji prirodna, normalna komunikacija ili se korisnici tretiraju kao „obaveze koje treba završiti“?

Negovatelj koji pomaže starijoj osobi da ustane iz kreveta, ode u toalet ili se obuče često ima mnogo veći uticaj na njen svakodnevni kvalitet života nego luksuzan nameštaj u holu.

Zato tokom obilaska gledajte odnose, ne dekoraciju.

Pitajte ko je prisutan tokom dana – a posebno tokom noći

Porodice često pitaju:

„Da li imate lekara?“

To jeste važno pitanje, ali nije dovoljno.

Mnogo važnije je razumeti kako je organizovana nega tokom čitavog dana.

Pitajte:

• Ko je prisutan u domu 24 sata?
• Koliko medicinskih sestara radi u smeni?
• Koliko negovatelja radi?
• Ko reaguje ako korisniku pozli noću?
• Kako se kontaktira lekar?
• Ko donosi odluku o pozivanju hitne pomoći?
• Kako se porodica obaveštava?
• Da li se vodi evidencija terapije i zdravstvenih promena?

Pitanje:

„Ko će biti uz moju majku ako joj pozli u tri sata ujutru?“

mnogo je konkretnije od pitanja:

„Da li imate stručni tim?“

Dobar dom bi trebalo da može jasno da objasni kako izgleda postupak u takvoj situaciji.

Proverite kako se upravlja terapijom

Kod starijih osoba terapija često uključuje više lekova koji se uzimaju u različito vreme.

Zbog toga je veoma važno pitati:

• Ko preuzima terapiju pri prijemu?
• Ko čuva lekove?
• Ko ih priprema?
• Ko daje terapiju korisniku?
• Kako se evidentira da je lek uzet?
• Šta se dešava ako korisnik odbije terapiju?
• Ko prati promene koje lekar uvede?
• Kako se porodica obaveštava o promenama?

Posebno je važno da porodica zna ko ima odgovornost za terapiju.

Ne treba da postoji sistem u kome se pretpostavlja da će korisnik koji ima problema sa pamćenjem sam voditi računa o lekovima.

Pogledajte korisnike doma, ne samo prazne sobe

Jedan od najboljih pokazatelja atmosfere u domu jesu ljudi koji već žive tamo. Naravno, morate poštovati njihovu privatnost, ali tokom obilaska možete mnogo toga da primetite.

Da li su korisnici:

• uredni i negovani;
• prikladno obučeni;
• uključeni u neku aktivnost;
• u zajedničkim prostorijama ili svi sede sami u sobama;
• u kontaktu sa osobljem;
• smireni;
• slobodni da se kreću u skladu sa svojim mogućnostima?

Nemojte očekivati da svi korisnici budu nasmejani i raspoloženi. Dom za stare nije hotel, a korisnici često imaju ozbiljne zdravstvene probleme. Ali postoji razlika između mesta u kome se oseća život i mesta u kome vlada potpuna pasivnost.

Ne procenjujte higijenu samo prema mirisu hodnika

Čistoća je veoma važna, ali nije dovoljno da hodnik lepo miriše.

Pogledajte:

• kupatila;
• posteljinu;
• krevete;
• zajedničke prostorije;
• stolove za obedovanje;
• podove;
• stanje kupatilske opreme.

Kod nepokretnih korisnika posebno su važni redovno menjanje položaja, higijena kože i prevencija rana od pritiska. Pitajte kako se vodi briga o:

• kupanju;
• pranju kose;
• promeni pelena;
• nezi kože;
• promeni posteljine;
• nezi nepokretnih korisnika.

Dobar dom ne bi trebalo da ima problem sa ovakvim pitanjima.

Pitajte kako izgleda ishrana – ne samo koliko obroka ima

„Pet obroka dnevno“ zvuči dobro. Ali to nije dovoljno. Važnije je:

• da li se hrana priprema u domu;
• da li postoji prilagođena ishrana;
• kako se rešavaju dijete;
• šta se dešava ako korisnik nema apetit;
• da li se prati unos hrane i tečnosti;
• kako se hrane osobe koje ne mogu samostalno da jedu;
• da li postoji kašasta ili druga prilagođena hrana kada je potrebna.

Kod starijih osoba pad apetita i smanjen unos tečnosti mogu brzo dovesti do pogoršanja opšteg stanja. Zato pitajte:

„Šta radite kada korisnik nekoliko dana jede znatno manje nego obično?“

Odgovor na ovo pitanje može mnogo reći o načinu rada doma.

Proverite kako dom sprečava padove

Pad kod starije osobe može imati ozbiljne posledice.

Tokom obilaska pogledajte:

• da li postoje rukohvati;
• kakvi su podovi;
• ima li pragova;
• da li su kupatila prilagođena;
• postoji li adekvatno osvetljenje;
• kako su organizovani kreveti;
• da li korisnici imaju pomoć pri ustajanju.

Ali ne postoji način da se svaki pad potpuno spreči. Zato je važno i drugo pitanje:

„Šta se dešava kada korisnik padne?“

Pitajte:

• ko procenjuje stanje;
• kada se poziva lekar ili hitna pomoć;
• da li se porodica odmah obaveštava;
• da li se incident evidentira;
• da li se nakon pada menja plan nege.

Ako osoba ima demenciju, postavite dodatna pitanja

Nije svaki dom jednako prilagođen osobama sa demencijom. Fizički pokretna osoba sa demencijom može pokušati da izađe iz objekta, može noću lutati, zaboraviti gde se nalazi ili reagovati uznemireno na novu sredinu.

Pitajte:

• Kako se sprečava da dezorijentisana osoba neprimećeno izađe?
• Kako je obezbeđeno dvorište?
• Kako osoblje reaguje kada korisnik želi „da ide kući“?
• Kako se postupa kod noćne dezorijentacije?
• Da li osoblje ima iskustva sa osobama sa demencijom?
• Kako se rešavaju uznemirenost i promene ponašanja?

Posebno obratite pažnju na način na koji osoblje govori o takvim korisnicima. Izrazito negativni komentari o „teškim“, „napornim“ ili „problematičnim“ korisnicima nisu dobar znak. Osoba sa demencijom nije „problem“. Ona ima problem koji zahteva odgovarajući pristup.

Saznajte kako izgleda običan dan

Jedno od najvažnijih pitanja koje porodice često zaborave jeste:

„Kako zapravo izgleda jedan običan dan ovde?“

Pitajte:

• Kada korisnici ustaju?
• Kada su obroci?
• Da li postoji vreme za šetnju?
• Da li postoje organizovane aktivnosti?
• Da li korisnik mora da učestvuje?
• Da li se poštuju njegove navike?
• Koliko vremena provodi u sobi?
• Postoje li zajednički prostori?
• Da li se organizuju druženja, rođendani ili druge aktivnosti?

Ne treba svakoj starijoj osobi animacioni program od jutra do večeri. Neki ljudi vole društvo. Drugi vole mir, televiziju, knjige ili sedenje u dvorištu. Dobar dom bi trebalo da omogući ritam života, a ne samo smeštaj, obroke i terapiju.

Proverite koliko je porodica uključena

Dom ne bi trebalo da zameni porodicu. Njegova uloga je da preuzme profesionalni deo nege koji porodica više ne može sama da obezbedi.

Pitajte:

• Kada su posete dozvoljene?
• Da li su posete često ograničene?
• Da li porodica može da razgovara sa osobljem?
• Ko daje informacije o stanju korisnika?
• Da li postoji određena kontakt osoba?
• Kako porodica dobija informacije kada se stanje promeni?

Budite oprezni ako ustanova bez jasnog razloga otežava dolaske ili izbegava komunikaciju. Naravno, posete moraju poštovati organizaciju rada, odmor korisnika i privatnost drugih. Ali porodica ne bi trebalo da ima osećaj da nakon prijema više nema pristup informacijama.

Pitajte kako dom reaguje kada se stanje korisnika promeni

Starija osoba može ući u dom sa jednim nivoom samostalnosti, a nakon nekoliko meseci imati sasvim drugačije potrebe.

Zato pitajte:

• Kako se procenjuje nivo potrebne nege?
• Šta ako osoba postane nepokretna?
• Šta ako počne da koristi pelene?
• Šta ako se razvije demencija?
• Šta ako više ne može samostalno da jede?
• Da li može da ostane u istom domu?
• Da li se menja cena?
• Kako se porodica obaveštava?

Ovo je veoma važno. Nije dovoljno da dom odgovara korisniku danas. Potrebno je razmišljati i šta će biti ako se njegove potrebe promene.

Tražite jasno objašnjenje cene

Kod izbora doma cena jeste važna, ali nije dovoljno znati mesečni iznos.

Pitajte šta tačno ulazi u cenu.

Na primer:

• smeštaj;
• obroci;
• osnovna nega;
• pomoć pri higijeni;
• pranje veša;
• medicinski nadzor;
• terapija;
• pelene;
• dodatne medicinske usluge;
• laboratorijske analize;
• fizikalna terapija;
• sanitetski prevoz;
• dodatni pregledi.

Pitajte i:

„U kojim situacijama se cena menja?“

Ako se nivo nege poveća, može se promeniti i cena smeštaja. To nije nužno problem. Problem je kada porodica to sazna tek nakon prijema.

Pažljivo pročitajte ugovor

Nemojte potpisivati ugovor istog trenutka samo zato što je porodica u žurbi.

Pročitajte ga.

Posebno obratite pažnju na:

• šta je uključeno u cenu;
• način plaćanja;
• dodatne troškove;
• otkazni rok;
• uslove raskida;
• prava i obaveze doma;
• prava i obaveze korisnika i porodice;
• pravila vezana za terapiju;
• postupanje u hitnim situacijama;
• procedure u slučaju hospitalizacije.

Sve što vam nije jasno — pitajte.

Ne birajte dom samo prema udaljenosti

Lokacija jeste važna. Ako je dom predaleko, porodica će teže dolaziti u posetu. Ali najbliži dom nije automatski najbolji izbor. Bolje je voziti deset ili dvadeset minuta duže do mesta koje odgovara potrebama osobe nego izabrati ustanovu samo zato što je „iza ugla“.

Idealno je pronaći ravnotežu između:

• kvaliteta nege;
• dostupnosti porodici;
• nivoa potrebne medicinske podrške;
• cene;
• uslova života.