Prelom ramena kod starih

Prelom ramena kod starijih osoba predstavlja ozbiljnu povredu koja može značajno da utiče na njihov kvalitet života. Sa starenjem, kosti postaju slabije i sklonije povredama, dok smanjenje pokretljivosti i ravnoteže čini starije osobe podložnijim padovima i povredama.

Ova povreda je često rezultat pada, ali može biti izazvana i degenerativnim promenama u kostima usled osteoporoze ili artritisa. Prelom ramena kod starijih osoba zahteva hitnu medicinsku intervenciju, odgovarajuće lečenje i dugoročni oporavak.

U ovom blogu ćemo detaljno objasniti šta je prelom ramena, kako nastaje, koji su simptomi, kako izgleda oporavak i kako se Vila Košuta pobrine za potpuni oporavak starijih osoba nakon preloma ramena.

Šta je prelom ramena?

Prelom ramena odnosi se na povredu kostiju koje čine rameni zglob. To su ključna kost (klavikula), lopatica (skapula) i nadlaktična kost (humerus). Prelom ramena može nastati zbog pada na ruku ili direktnog udarca u rameni zglob. Kosti starijih osoba su obično slabije usled gubitka koštane mase, što znači da je verovatnoća za prelom veća. Kod osoba sa artritisom, kosti su već degenerisane, pa se povrede lakše javljaju.

Kada se dogodi prelom ramena, osoba može doživeti veliku bol, gubitak pokretljivosti ruke, kao i potencijalne komplikacije ako se ne leči pravilno.

Prelomi ramena kod starijih osoba mogu biti ozbiljni jer utiču na osnovne funkcije koje su potrebne za svakodnevne aktivnost.

Ove povrede mogu značajno smanjiti kvalitet života, što čini ranu dijagnozu i lečenje još važnijim.

Kako dolazi do preloma ramena?

Prelom ramena se obično javlja usled pada ili udarca u rameni zglob. Starije osobe često doživljavaju padove zbog smanjenog balansa, smanjene pokretljivosti ili drugih faktora kao što su slabost mišića ili slabost kostiju izazvana osteoporozom. Padovi mogu biti uzrokovani nespretnošću ili čak jednostavnim svakodnevnim aktivnostima poput ustajanja iz stolice ili izlaska iz kreveta. Koste starijih osoba su slabije i lako mogu pucati pod stresom, čak i pri manjim padovima.

Osim toga, prelom ramena može nastati i usled drugih uzroka, kao što su saobraćajne nesreće ili sportske povrede. Saobraćajne nesreće, bilo da su u pitanju ulični padovi ili nesreće u vozilima, mogu izazvati ozbiljne povrede ramena zbog snažnog udarca. Takođe, osobe koje se bave sportom (posebno stariji ljudi koji se bave fizičkim aktivnostima koje uključuju skakanje ili brzo pomeranje) mogu se povrediti tokom vežbanja, što može rezultirati prelomenim ramenom.

Pored padova i nesreća, povrede ramena mogu biti uzrokovane i prekomernim naprezanjem ili naglim pokretima u svakodnevnim aktivnostima, kao što su podizanje teških predmeta ili nepravilno izvršavanje određenih fizičkih zadataka. Prelom može biti jednostavan, ali može doći i do komplikacija poput oštećenja ligamenata ili tetiva, što dodatno otežava lečenje i produžava oporavak. Ako se prelom ne leči pravilno, može doći do trajnih deformacija, smanjenja pokretljivosti i hroničnih bolova.

Tipovi preloma ramena

Prelomi ramena se obično klasifikuju prema vrsti povrede. Na osnovu dijagnoze, lekar može odrediti odgovarajući tretman i metodu lečenja. 

Evo nekoliko glavnih tipova preloma ramena

• Prelom ključne kosti (klavikule) – Ovo je najčešći oblik preloma ramena, koji se obično javlja nakon pada na ruku. Prelom može biti bez pomeranja kostiju (nema potrebe za operacijom) ili sa pomerajem (koje zahteva hirurški zahvat).
  
  
• Prelom nadlaktične kosti (humerusa) – Ovaj prelom zahteva ozbiljan medicinski pristup jer može uključivati oštećenje zgloba, što utiče na pokretljivost. U nekim slučajevima, može biti potrebna operacija za stabilizaciju kosti.
  
  
• Prelom lopatice (skapule) – Ređi, ali ozbiljan prelom koji može dovesti do ozbiljnih oštećenja i zahteva intenzivan tretman. Prelom lopatice može imati dugoročnije posledice na pokretljivost ramena i zahteva dug period rehabilitacije.
  
  

Vrsta preloma određuje koji će tretman biti primenjen, koliko će trajati oporavak i koje terapije će biti potrebne kako bi se postigao potpuni povratak funkcionalnosti.

Simptomi preloma ramena

Simptomi preloma ramena obično su vrlo očigledni, iako mogu varirati u zavisnosti od vrste i težine preloma. 

Najčešći simptomi uključuju

• Jaka bol u ramenu, koja se pogoršava prilikom pomeranja ruke ili dodira na povređeno područje. Bol može biti akutna i stalna, što ometa normalne aktivnosti.
  
  
• Oteklina i modrice u predelu ramena, koje mogu nastati kao posledica unutrašnjeg krvarenja.
  
  
• Nemogućnost pomeranja ruke – U mnogim slučajevima, osoba ne može pomerati ruku ili je pokretljivost znatno smanjena, što otežava svakodnevne aktivnosti.
  
  
• Deformacija ramena – Ako prelom uključuje pomeranje kostiju, može doći do vidljive deformacije ramena.
  
  
• Zamagljen vid, vrtoglavica i nesvestica – U težim slučajevima, pad može izazvati gubitak svesti ili uticati na ravnotežu, što dodatno povećava rizik od ozbiljnih povreda.
  
  

Ako osoba doživi ove simptome, odmah se treba obratiti lekaru radi dijagnoze i odgovarajućeg lečenja.

Lečenje i oporavak nakon preloma ramena

Lečenje preloma ramena zavisi od vrste povrede, ozbiljnosti preloma i starosti pacijenta. U većini slučajeva, prvi korak je imobilizacija kako bi se omogućilo pravilno zarastanje kosti. To može uključivati nošenje gipsa, ortoze ili specijalnih naprava za stabilizaciju povređene kosti. U težim slučajevima, kao što su prelomi sa pomeranjem kostiju, može biti potrebna hirurška intervencija. Operacija može podrazumevati postavljanje metalnih ploča, šrafova ili drugih implantata kako bi se stabilizovale kosti.

Nakon imobilizacije, terapija fizioterapijom je ključna za vraćanje funkcionalnosti ramena. Fizioterapeut pruža specijalizovane vežbe koje pomažu u vraćanju pokretljivosti, smanjenju bola i jačanju mišića. U početnim fazama, fizioterapija se fokusira na opuštanje mišića i sprečavanje atrofije, dok kasnije prelazi na jačanje mišića i poboljšanje pokretljivosti ramena.

Pored toga, pacijent će verovatno biti podvrgnut redovnim kontrolama i pregledu od strane lekara kako bi se osigurao pravilan oporavak. Oporavak može trajati od nekoliko meseci do godinu dana, zavisno od ozbiljnosti preloma i napretka u oporavku.