Moždani udar kod starijih osoba 

Moždani udar je ozbiljan zdravstveni problem koji najčešće pogađa starije osobe. 

S obzirom na to da se sa godinama povećava rizik od bolesti koje utiču na krvne sudove, kao što su visok krvni pritisak i dijabetes, moždani udar je često i vrlo ozbiljna posledica.

Brzo prepoznavanje simptoma, pravovremena intervencija i pravilan oporavak mogu značajno smanjiti posledice koje udar može izazvati.

Šta je moždani udar?

Moždani udar dešava se kada krv ne može da dođe do određenog dela mozga, bilo usled blokade krvnog suda (iskemični udar) ili njegovog pucanja (hemoragijski udar). 

U oba slučaja, mozak ne dobija dovoljno kiselnika i hranjivih materija, što može izazvati ozbiljna oštećenja. Kod starijih osoba, ovaj tip povrede može uzrokovati dugoročne posledice, kao što su gubitak pokretljivosti, problema sa govorom ili sluhom, i značajnu promenu u svakodnevnim aktivnostima.

Simptomi moždanog udara

Brzo prepoznavanje simptoma može biti ključno za pravovremenu intervenciju. 

Izdvajamo najčešće simptome na koje posebno treba obratiti pažnju

• Iznenadna slabost ili utrnulost na jednoj strani tela (ruka, noga, lice)
  
  
• Teškoće u govoru – Osoba može imati problema sa izgovaranjem reči, ili sa razumevanjem drugih
  
  
• Problemi sa vidom – Gubitak vida u jednom oku ili oboje
  
  
• Gubitak ravnoteže i koordinacije – Osoba se može osećati nesigurno, kao da gubi balans
  
  
• Iznenadna, jaka glavobolja – Glavobolja koja se pojavljuje iznenada i može biti izuzetno jaka
  
  

Ako primetite ove simptome kod starije osobe, odmah pozovite hitnu pomoć. 

Brza reakcija može značajno smanjiti posledice moždanog udara.

Prevencija moždanog udara

Moždani udar je moguće sprečiti, posebno ako se pridržavate sledećih preporuka

• Kontrola krvnog pritiska – Visok krvni pritisak je najvažniji faktor rizika. Redovne provere i uzimanje terapije na preporuku doktora mogu značajno smanjiti rizik.
  
  
• Uravnotežena ishrana – Zdrava ishrana bogata voćem, povrćem, integralnim žitaricama i zdravim mastima može pomoći u očuvanju zdravlja krvnih sudova.
  
  
• Fizička aktivnost – Redovno vežbanje smanjuje rizik od moždanog udara. Preporučuje se lagana, ali redovna fizička aktivnost, poput šetnje ili plivanja.
  
  
• Prestati pušiti i piti alkohol umereno – Pušenje i prekomerno pijenje alkohola povećavaju rizik od moždanog udara. Ove navike treba eliminisati.
  
  
• Kontrola dijabetesa – Dijabetes, ako se ne kontroliše, može povećati rizik od moždanog udara. Održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi ključno je za prevenciju.

Oporavak od moždanog udara

Oporavak od moždanog udara zahteva puno strpljenja, fizičkog rada i emocionalne podrške.

Proces oporavka može biti dugotrajan, ali je moguće postići značajan napredak uz odgovarajuću medicinsku negu i fizioterapiju.

• Fizioterapija – Specijalizovane vežbe pomažu u vraćanju pokretljivosti i jačanju mišića. Fizioterapeut može osmisliti program vežbi koji odgovara specifičnim potrebama pacijenta.
  
  
• Logopedska terapija – Ako je osoba imala problema sa govorom, logopedi mogu pomoći u obnavljanju komunikacijskih veština.
  
  
• Psihološka podrška – Moždani udar može imati emocionalne posledice, kao što su depresija i anksioznost. Pružanje psihološke podrške i terapije može pomoći u prevazilaženju tih problema.
  
  
• Medicinska nega – Starački domovi, poput Vile Košuta, nude 24-časovnu medicinsku negu koja je ključna za osobe koje su pretrpele moždani udar. Stručni medicinski timovi pomažu u pružanju potrebnih tretmana i terapija, kao i u stalnom nadzoru pacijenata.

Za osobe koje se oporavljaju od moždanog udara, važno je i očuvanje zdravlja kostiju kako bi se sprečile povrede usled smanjene pokretljivosti. Održavanje zdravih kostiju može ubrzati oporavak i smanjiti rizik od novih povreda. 

Pročitajte više o prevenciji preloma kod starijih osoba u našem blogu o osteoporozi i riziku od preloma